Ovo je star narod.
Toliko je star da ga je uhvatila senilnost - zaboravlja sopstvenu istoriju.
Boli me glava.
Svašta mi pada na pamet.
Bolu me i leđa.
Podmetao sam ih za druge, pa dobio po njima.
Vreme je klovnova...
Šta je to sa nama, pa se ne smejemo?
Izgubiš ga,
pa ga tražiš,
nema ga...
O ljudi izgubio sam Smisao, ko ga nađe neka mi ga vrati.
Stvarno nema više Smisla...
Pobednički duh, to je kada prvo pobediš sebe sve svoje niske strasti i slabosti i ne popuštaš im, a onda kreneš posvećeno da radiš ka određenom cilju.
Idemo u korak sa svetom.
Imamo svetske cene!!
Prva stvar koju treba uraditi je drugo nešto!
Napravili su presek finansijskog stanja.
Padoše neke glave.
Zahvaljujem se onima koji ne navode moje ime kada me citiraju, poštedeće me mnogo gneva i osvetoljubivosti.
On vidi dalje od nosa,
do leve ruke i desnog džepa.
Kod nas samo divovi padaju.
Sapliću se o sitne duše.
Gledali smo političare jer nam bejahu komični.
Sada ih više i ne slušamo, sve se pretvorilo u tragediju.
Možda i ne pišem najboqe, ali dugo se pamti.
Ceo svet je otišao u aut.
Možda je dobro što smo uvek mimo sveta.
Uporno su vršili promene.
Dok nije sve izgubilo smisao.
Naše nacionalno opredeljenje je nudizam.
Većina je gola i bosa.
Postoje trenuci kada osobe koje malo poznaju materiju, o kojoj govore, to čine sa takvom bahatošću, naglošću i grubošću, da ne vidite smisao raspravljati se. To je kao kada bi putnik, koji pređe hiljadu milja, raspravljao o putovanju sa onim ko nije ni krenuo.
Ne boj se nije opasno kada te nerviraju samo neznalice. Opasno postane kada pokažeš da te sve i svi nerviraju. Možda si i najpametniji, ali druže znaj, tada si izgubio živce!
Svakog dana mi kažu kako neki političar nije školovan, ili da priča nepovezano, ili da nije prepametan... Sležem ramenima samo, jer ne radi političar pamet da stekne, nego moć.
Ambiciozni ljudi se uglavnom dele na dve vrste:na onе koji teže da nešto postanu i na onе iza kojih nešto ostane.
Čovek vidi svet kroz prizmu svojih iskustava i saznanja.
Ko drugome sve u lice - dobije po nosu.
Beše film ,,Lude godine", pa roman ,,Godine koje su pojeli skakavci"...
Sudbina mnogih od nas je da smo preživeli otete godine. Sa istima se hvatah u koštac i nešto im otrgoh na tastaturu, papir, sačuvah koju rečenicu.
Neki će reći ,,da, ali neozbiljno je pisati po fejsu"... Šta ću ja kada mi udaraju na obraz, pljusnem im sve u lice. Ova kičma teško puca, a ne savija se nikako... Znam da svaka reč, rečenica, pisanije zaštrči taman za moju glavu... Malo nas je ostalo što pokušavamo da plivamo sa glavom iznad bare mrtvaje, žabokrečine i mulja, a ko hoće neka gnjuri u istome i neka lažnim osmejkom prikriva tragove prljavštine koja ga okružuje, pa i završava na njegovom licu. (o pisanju na fejsbuku)
Ja sam nepoznati aforističar.
Poznati su samo moji aforizmi.
Ako su ti nečiji postupci nelogični, proveri koliko poznaješ činjenice koje su dovele njih.
Vrlina ne pobeđuje uvek i ne prima se kod svakoga, ali dodir sa njom oplemenjuje.
Ljudi češće kritikuju ono što im je nedostupno što ne razumeju, nego ono što je loše.
Možeš i najveću neznalicu naučiti nečemu. Ako je takav bahat i tvrdoglav, sam je sebe ostavio u mraku neznanja.
Drama koja počinje komedijom sa državnim poslovima, pretvara se obično u narodnu tragediju.
Ako znaju za tvoje sposobnosti, ili te precene, sputavaće te.
Ako te potcene ostaje ti puno slobode za rad, ali neprestana neprijatnost.
Vredni ljudi se užasavaju sednica i sastančenja.
Zato o sudbinama drugih često odlučuju neradnici.
Šalju naše u haški pakao. Grešili smo prema NATO-u.
Mnogi počnu da menjaju nešto u otadžbini!
Završe tako što promene državu!
Izdao ga je glas.
On je naš glas razuma.
Učiniće uslugu onome ko hoće nešto da menja.
Biće smenjen!
Dan je kratak za onoga ko stvara i užasno dugačak za onoga ko lenjstvuje.
Našao je pametan način da skrene pažnju na sebe.
Piše gluposti.
Sve što je daleko može izgledati veliko. Kada dođeš do njega onda postaje uobičajeno.
Račun zbog prekomernog rada, zaludnog truda, neuzvraćene ljubavi, ili previše susreta sa površnim ljudima...je praznina...
Mogu nešto na svoj račun i kad sam praznih džepova -
da se SMEJEM!
Profesori su mejnstrim jednog društva,
samo... žive na marginama istog...
Uzima knjigu više puta nedeljno,
kada treba da je stavi u djačku torbu.
Našalio bih se ja,
ali bi me Mujo, Haso i Perica shvatili ozbiljno.
Kao Sunce sja dugovečno delo,
što pregalac vični stvara smelo.
Ne mogu ga sakriti sve pokude i poruge
to sitne duše se ofiraju da su uhode i sluge.
Sve se može virtuelno prikazati.
Našu stvarnost najviše tako prikazuju.
Kažu da za sve treba imati meru.
Njegova je litar šljivovice.
Kažu da se narod pita, da je u ime naroda, da narod bira...
Onda kada se traži odgovorno lice...
Razgovor gospode koja predvodi narod bio je prijatan.
Narod nisu pominjali.
Kod nas ludake ne zatvaraju.
Potpuno isto je i napolju..
Šefe hoćemo li da izvršimo promene?
Hoćemo, daj farbu!
Oni kažu da nisu nacionalisti.
Imaju veće ambicije, da budu svetska vlada.