Mogla je da bude i pesma, ali emocija udarila zabranu

Nema rime, nema interpunkcije,

Stilskih figura i vratolomija,

Nema ćirilice

Kao što nema mog grada

Emocija sve zabranila zaabrraanilila

Samo ona vrišti ko blesava

 

Nekada je to bio moj grad

Samo moj

I ti si govorila da je to tvoj grad

I svi smo mislili da je baš naš...

Naša priča o njemu

To je terač da veruješ

Bejasmo lokal-patriote, zanesenjaci

Južnjaci, provincijalci, disidenti, elementi,

Ma ko mari,

Od veličine i pogrdne reči postanu divovi

Svi smo imali isti nadimak

Čarapan

I svi bi se brecnuli

Pa misli čovek na mene...

Naše priče ihhhhhh

Podgrevahu nam sećanja

Stvari su tada kao meteoriti uskakale u torbe

I vraćali smo se u vrelo svoga bitisanja

Na izvor našeg JA

Bio je baš naš

Bio je živo biće

Bio je apstrakcija

Bio je fikcija

Bio je, bio je, bio je

I mi smo za njega pisali, predavali,

Mi smo mu pevali i plesali

Vodili smo samo nama znane ratove

Zbog naše priče dolaziše

I ne znam da li ih mi omađijasmo

Ali naše reči postahu njihove

One postaše najviša istina...

Moooooj grad!

Gradurina

Više nije moj

Ja sam stranac

Ne postojim

Elien

Priča mi splasla ko neuspele puslice

Nije ni tvoj

Ma ni tvoj brate

I ne gunđaj

Kažem nije ni tvoj

Njihov je

Ulice ne zovu se ni po tvom dedi

Ni po onom crvenom iz kraja...

Ma jok,

Nije više naš

Šta si navro brate nije bre

Mi ne postojimo

Iginusmo ki Vlasi na ringišpil

Mož samo da pogneš glavu i da hodiš

Ki pijan ćuran niz Rasinu...

 

Oni su glavni

Kako koji

Ona dva loša što središe Miloša

Kolekcionari jedinica...

Ostale ne znam

Kako ne znam

Pa ne znam

Znaš da si radio za ginisa da dobiješ posao

Pa to su ovi što su ga dobili!

Iz koje sam ja priče

Da nisam slučajno uskočio u ovo pisanije

Gde je moj grad

Ma nije to dugme da se zaturi

O ljudi

 

U ovom gradu su rupe veće

Za osmeh ti treba pas tragač

Pričaju srpski, ali ne govore naški

Samo oni mogu da se sporazumu

Ma jok

Ili smo vazduh ili...

Članovi se biraju, smenjuju, šefuju

Trguju, odlučuju, kupuju

A mi vazduh

Ne postojimo

Grada nema, a da potražimo neki drugi grad

Zakrpimo dušu i nađemo grad surogat!

E lako je reći

ali me nešto prati

kao da je senka mog grada

---