Ово су Правила за успех Део I (остала ће успешни исписати сами својим  (не) делањем, a ми ћемо прибележити)

 

 

Правило прво: Мање радиш, мање се истичеш, боље напредујеш.

Правило друго: Увек гласаш најгорег, да би био гори од тебе, па га можеш критиковати до миле воље.

Правило треће: За потчињене бираш оне што не змају ниш, па си онда увек најпаметнији.

Правило четврто: Ако је ко вредан, накачиш му толико посла да падне и пропадне начисто, онда више немаш конкуренције.

Правило пето: Није битна установа, фирма, људи, битан/на си само ти.

Правило шесто: Када окупиш потчињене кажеш им да долази време технолошких вишкова, контрола и проблема које ти ниси проузроковао, а да ћеш дати све од себе да их спасеш (само они морају да запну из све снаге да превазиђу тај период).

Правило седмо: Никада не кажеш да има мање посла, него да има вишка запослених.

Правило осмо: Креативност шта је то? То ти не треба, него ко има идеје нека се потруди да их реализује и тиме покаже да су оствариве!

Правило девето: На културним манифестацијама седиш у првом реду док је сликање, а после више није битно. Извињаваш се организатору, да мораш да одеш што пре... (наравно ћутиш да се печење лади).

Правило десето: Члан си свих партија и твоја политичка орјентација је КВД (како ветар дува).

Правило једанаесто: Најљубазнији си према онима којима ћеш запржити чорбу...

Правила за успех Део II

 

Драги пријатељи ево траженог другог дела. Нешто је мање ставки, јер је списатељ прошао третман успешних, колико јуче, па му је потребно мало времена, да дође себи од просветљења које је доживео.

 

Правило антирекламирања: Коме смешташ гомилу посла и назадовање, или ускраћивање плаћања, ти га јавно хвали... О људи па шта је то, незадовољник је толико хваљен, а он се ето буни. Какав је бре то човек?

 

Правило о неодговорности: Када је потребно да се одлучи нешто што повлачи одговорност ти никако немој. У одговорно ти се никако не фаћаш (ма у било какав посао, али одговоран је црвено подвучен), то други раде. Ако буде добро први си ту да купиш ловорике, па ти си све рекао да баш тако треба. Ако не ваља, говорићеш како си баш Ти говорио да то решење није добро.

 

Правило немогућности проналажења (изгубљености): Када видиш да нешто не функционише, а ти клиснеш да нико живи не може да те нађе (мобилни наравно, знају сви, да не волиш да носиш). Онда кажеш да кад тебе нема баш се нешто чудно догађа.

 

Правило разумевања и споразумевања: Када ти ко прича што ти се не свиђа, а ти се правиш да не разумеш и упорно љубазно говориш што ти иде у прилог... ти капираш да то саговорник хоће. Кад га јадног измучиш глупостима и небулозама прелазите на ону тему о којој ти причаш, јер је он баш тако хтео...

Правило кампање за реизбор: Када је време реизбора, вреднији си но икад, радиш по цео дан. Онда обећаваш све што запослени траже годинама и кажеш да ће, ако те изаберу, баш сад то да добију. Никоме лично не помињеш шта га чека ако не гласа за тебе, има ко ће то... Све што обећаш завршава се и твојом амнезијом, која наступа одмах по реизбору.