Page 6 - Osmehom na vihorove
P. 6
Уместо предговора
Пишеш, јер волиш живот...
Сваки тренутак.
Пишеш, јер ти не дају да живиш.
Онда лепоту ткаш на отет ти дан.
Пишеш, хваташ мисао тренутка,
мудрост насталу у прошлим данима...
Пишеш, желећи лепшу будућност
и зором крећеш у битку да то оствариш.
Вече дође по божијој команди,
а ти наоружан оловком, као копљем, опет пишеш.
Живот пролази, а твој неке особе препознају по писању...
Некада и не пишеш,
али тада ипак многи мисле да ствараш,
да расту и да се множе твоје реченице, строфе и писанија.
5
