Page 31 - Olovkom na vihorove
P. 31
НЕМА НАС – САМО ДИШЕМО
Здраво стари пријатељу!
Знаш ли, нема те више?
О теби да причају не смеју,
Ал` говоре све тише.
И мене нема, нешто сам зборио.
Склонио сам се, такво је време.
Од борбе се уморио,
на наше дане само успомене.
Питам се, шта нас све ово снађе?
Расусмо се, по свету, као прашина.
Дошло време да шљам на површину изађе,
док све то прате неми погледи, тишина.
Невидљива рука све нас гуши.
Етикету немамо, на продају нисмо.
Злица нас брише, животе нам руши.
Нестајемо док кличемо: ,,Срби смо!
30
