DOBAR DOMAĆIN

Na obodu civilizacije, u vrletnim krajevima jednog povećeg poluostrva, živeo jedan ugledni

Domaćin. Da se ne bi mnogo izdvajao od komšija i on je rešio da gaji par životinja. Opredelio

se za dve, ne baš srodne vrste, Iluziju i Stvarnost.

Smestio ih je u isti tor. Brižno ih je hranio sve najboljom hranom: pričama, obećanjima,

maštarijama... Ova hrana je baš prijala Iluziji, ulepšala se zaoblila, rasla. Stvarnost je

stagnirala u rastu. Hranu je jedva okušala, samo kada mora, a pošto je zaostajala za Iluzijom,

gurana je u stranu i stalno dobijala batine. Bože kako je ta životinja, inače od najzdravije pasmine,

poružnela, kako je samo postala ćudljiva i agresivna. Domaćinu nije prijalo da je vidi. Razmišljao

je kako da je se otarasi. Ponekada bi je i on iz besa odalamio.

Jednoga dana je Iluzija, otimajući svu hranu za sebe, pribila Stvarnost uza zid tora i počela

da je bespoštedno grize. Ali stvarnost je sakupila poslednje atome snage i rastrgla Iluziju.

Domaćin je utrčao u tor i počeo lopatom da tuče po stvarnosti, ali je i on doživeo istu sudbinu.

Stvarnost se onda, sasvim iscrpljena oteturala do prve livade, počela užurbano da udiše vazduh slobode

i krenula halapljivo da jede.

Darko Mihajlović - priča je najpre publikovana u elektronskom časopisu Žikišon, a potom u knjižici satire

,,Olovkom na vihorove".