Genijalnost je videti celovitu sliku na jednostavan način, ali i znati i složen put koji treba preći do rešenja.

Saznaš kakav je svet, onda zaviriš u sebe da možda nađeš neki lepši, a potom da stvoriš neki bolji. Prijatelju, ako hoćeš nešto veliko, ne ulaziš u stranku, nego stvaraš i ulaziš u legendu.

Kad šta treba da se menja, odlučni su uglavnom neuki, a učeni uglavnom neodlučni (tu se doda lenjost, bojazan od gubljenja pozicija i td.)... Imućne to ne zanima, oni su i onako uvek na vrhu... Pametnij pokušaju, shvate sa kim imaju posla i pobegnu u beli svet... Zato ostaje bara mrtvaja koja guta one koji bi da je menjaju... Stanovnici baruštine se nadaju da će kakvi milosrdni Anđeli sve preurediti i da će svi živeti dugo i srećno...

Kada kažeš o nešto javno, što drugi nisu smeli , prišiju ti i ono što nisi rekao. Posle ti pripišu sve što bi, o istom, strašljivci hteli da kažu. Dodaju i oni koji ti žele dobro i oni drugi, pa te počaste svakakvim epitetima i važi da si učinio šta, a da nisi ni prstom makao.

Što slobodnije nešto kažeš, to će ti više prišiti svoje slobodno izgovorene reči i nosićeš taj teret, jer  sloboda ima cenu.

Čutanje ti skrije neznanje, pa te zaštiti kao štit  i pancir... Ishitrena reč je kao trčanje na brisani prostor, gde su mnoge strele uperene... Kada se naoružaš saznanjima i dobiješ pregled situacije, onda je pravo vreme da mudro zboriš. Ćutanje je, zapravo, čekanje pravog trenutka za besedu. Ono je često iskazivanje vaspitanja, ali i zrelosti... Uostalom lako se zbori mnogo, ali da bi bilo mudro, ne treba snaga, strast i brzina, nego duhovna dubina. I dobro tkanje nije ono koje je brzo i neosmišljeno, pa je tako i sa govorom.

Ostvaruj svoje želje, nade i snove. Potrudi se da to bude pre nego što poželiš novo, sanjaš i nadaš se drugačijem.

Radom i aktivnošću bolje ćeš spoznati sebe, a hrabrošću svoje društvene mogućnosti. Lenjost i lenčarenje te vode u loše procene i maštariju.

Neke ljude smatraš velikim dok ih ne upoznaš, a neke tek kada upoznaš.