Page 20 - Olovkom na vihorove
P. 20

ГЛАВАТИМ ВЕЛИКИМ ГОСПОДИНИМА



                                  Склањајући  одређене  људе,  њихове  мисли  и  дела
                           учинићете их само  поштованијим и популарнијим међ` светом.
                                  Захвалан  сам  Вам  на  привилегији,  што  се  моје  мисли
                           отиснуше  па  плове  и  пловиће  кроз  многе  главе...  Што  ће  их
                           најразличитије  поимати,  ширити,  допуњавати,  надограђивати,
                           памтити  и  заборављати...  Што  ће  неке  инпирисати,  надахнути,
                           подстакнути... Што ће вечно живети и када моје Ја буде само кроз
                           њих  разматрано...  То  ваше  склањање  и  гурање  у  страну  је  као
                           када хоћете океан сместити у своје лаворче...
                                  Душа  је  вечна,  духовност  неизмерна,  а  страст
                           неукротива...  Мале  су  вам  мерке.  Далеко  сте  од  суштине
                           битисања.  Титуле  су  вам  бедеми  и  штитови,  борна  кола  и
                           овнови... Без њих сте у ,,царева нова одела обучени“, пролазни ко
                           да земљом никада нисте одили.


                                                          










                                                           19
   15   16   17   18   19   20   21   22   23   24   25