Page 20 - Olovkom na vihorove
P. 20
ГЛАВАТИМ ВЕЛИКИМ ГОСПОДИНИМА
Склањајући одређене људе, њихове мисли и дела
учинићете их само поштованијим и популарнијим међ` светом.
Захвалан сам Вам на привилегији, што се моје мисли
отиснуше па плове и пловиће кроз многе главе... Што ће их
најразличитије поимати, ширити, допуњавати, надограђивати,
памтити и заборављати... Што ће неке инпирисати, надахнути,
подстакнути... Што ће вечно живети и када моје Ја буде само кроз
њих разматрано... То ваше склањање и гурање у страну је као
када хоћете океан сместити у своје лаворче...
Душа је вечна, духовност неизмерна, а страст
неукротива... Мале су вам мерке. Далеко сте од суштине
битисања. Титуле су вам бедеми и штитови, борна кола и
овнови... Без њих сте у ,,царева нова одела обучени“, пролазни ко
да земљом никада нисте одили.
19