Page 17 - Olovkom na vihorove

час амблем peace, час петокраку, свастику, а ко ће се сетити шта
још.
Када је ставио кукасти крст на капу, био је позван од
декана факултета да му укаже на непримерено понашање.
Међутим, пред бујицом најнелогичнијих објашњења и
образложења, која је на неве-роватан начин Мишко, позивајући
се на разноразне ауторе добитнике Пулицерове, Нобелове и Бога
ми неких измишљених награда, повезао у само њему знан склад,
декан се смањио, ућутао. Обореног носа, спуштених рамена,
љубазно је отпратио Мишка из ка-бинета, не знајући како да
реагује, неспособан да дефинише на кога је тако бесан, себе, оне
који су га обавестили, или оно велико дете од студента. Мишко је
наставио да ради на својим ексцентричним геговима. На фило-
зофијади је окупио друштво да навија за пропалу екипу нашег
факултета (историчаре и филозофе). Толико су лармали, разв-
лачећи хармонику, и лупајући у тигање, шерпе, лонце, да је око
њих добар део трибина био празан. Онако кракат, вижљаст, увек
је нешто исписивао изнад глава студената који су чекали испред
шалтера да пријаве семестар или испите...
Једном је написао: ,,Делимо шећер бесплатно.” Декан је
тада, пролазећи, узвикнуо: ,,Ко ово…”. Онда је, погнувши главу,
сав црвен у лицу, журно одјурио… Мишко је наставио да пише
своје доскочице. После реновирања просторија на факултету,
изнад наслаганих столица, за које су студенти долазили, написао
је: ,,Је-фтино столице – само пет динара”.
Дошао је ред на Мишка да полаже испит из античке
филозофије. Отишао је професорки ради консултације… По свом
старом обичају, није пратио шта треба да ради па се потпуно
изгубио у мору текста... У себи је говорио: ,,Бар ће ме професорка
запамтити као неког ко се интересовао".
Затекао је професорку у послу… Она је била врло
љубазна… Њему је било занимљиво што на њеном зиду стоји
урамљен цртеж Диогена у бурету и томе се насмејао, наводећи
неке ситуације из Диогеновог живота. ,,Е па млади колега", рече

16