Page 14 - Olovkom na vihorove
P. 14

КУЋА ЗВАНА ЕВРОПА


                                  Бака  Ружа  и  деда  Драгослав  остали  су  сами  на  селу...
                           Отишли су сви...
                                  Понекада, када су ферије, дође потомство, дођу и рођаци
                           са ситном дечурлијом.
                                  Распали се роштиљ и двориште оживи као давно пре рата.
                           Тако је било и за Први мај, празник који се још увек обележава,
                           иако  га  већина  критикује:  те  идеолошки,  те  то  само  комуњаре
                           раде, али роштиљ је роштиљ.
                                  Тако  старци  овог  последњег  Првог  маја  угостише  силну
                           фамилију.  Када  је  талас  веселе  граје  и  гошћења  ђаконијама
                           прошао,  осташе  само  два  унучета  још  који  дан.  Бака  је  својим
                           унучићима,  натерана  силним  мољакањем,  почела  да  спрема
                           помфрит. У тај час се створи унук Дуле (скраћено име од Душан,
                           а по цару Душану Силном) и све нешто, окрећући, некада плави,
                           а сада избледео и прашњав географски атлас свога стрица, виче:
                           ''Па како лажу, има, ево бре“.
                                  Кад  понови  ову  српску  узречицу  (што  је  ваљда  као  у
                           Латинској Америци она узречица че) бака му рече: ''Шта је сине?''
                                  ''Баба, како ови кажу да треба да уђемо у Европу, кад смо
                           ми у Европи? Е деда, а докле је постојала та Југославија?''
                                  Бака Ружа се унезвери, шта ће детету политика? Да ли да
                           гледа  унука, или онај кромпир што реже. Мало дете, још ни не
                           множи бројеве, а шта пита.
                                  Драгослав, старина, истрча на стреломет питања, па поче:
                           ''Видиш Дуле, Европа ти је као кућа, повећа, а свака држава ти је
                           као  једна  соба.  У  дневној  соби  уживају  гледајући  телевизор,  у
                           кухињи имају добро да поједу  и тако редом. Синко и ми смо у
                           тој кући. Само ми смо у ходнику, па кад ко од ових подебелих, од

                                                           13
   9   10   11   12   13   14   15   16   17   18   19