Page 12 - Olovkom na vihorove

УЧИТЕЉУ НЕ МОЖЕШ УГОДИТИ,
СВАКА МУДРОСТ ИМА СВОЈЕ ВРЕМЕ

Негде на југу Грчке, саветовао је стари филозоф свога
ученика: ,,Видиш дете, када говориш, труди се да то буде
лаконски, да ти мисао буде јасна, кратка, прецизна, светини
разумљива. Немој много да се уносиш у објашњавање. Расипање
речи значи слабост и што више кажеш, рећи ћеш што-шта што се
понекоме не свиђа, па ћеш имати мање присталица за своје кази-
вање…".
Прошло је пуно времена, стари филозоф седи у хладовини,
на ободу једног гаја и држи у руци неке текстове исписане
алфабетом. Долази онај његов ученик сав раздраган, поздравља
свога учитеља, љуби му руку, загрлио би га, али се ипак уздржа.
Старина ће мирно: ,,Лепо си научио да се јасно
изражаваш. Видиш ли оног месара што вуче за собом ону овцу?
Видиш, е па не би је он купио да је мршава. Онако угојена она
даје више меса, зна да је негована, поштује и њеног власника као
доброг газду… Тако је то и са књигама оне обимне свако, па и
последња незналица примети. Зналци завире да виде шта у њима
пише, хвалисавци се хвале да су баш те обимне књиге читали.
Сви више поштују оне који су написали такве књижурине. Такав
ти је демос!"
Ученик примети у рукама старине своје текстове...

11