Page 8 - Olovkom na vihorove

РОЂЕЊЕ,
ЗАПЛЕТ ЗА ПРИЧУ ЗВАНУ ЖИВОТ

Увек сам се борио да живим пуним плућима, али је гос`н
Живот чудан, час шамара, рај мени, час награди само он зна
зашто.
Све је почело давно када је мајка била бременита и када су
јој доктори говорили: ,,Жао ми је жено, али то је тумор...”.
Ствар се додатно искомпликовала када је требала да
добије бебу, замислите погрешили лекари. Бог је рекао другачије,
а ја ни крив ни дужан кренуо на овај свет. Моји родитељи су тада
били даље од града, у мајчином родном селу, јер очева породица
беше превелика и синови су морали да оду где да живе.
Мајка је добила трудове,... требало је ићи у болницу... Пут
је био завејан, па су кренули пешице. Била је то шетња која је
личила на кондиционе припреме најбољих скијаша. Моја мајка је
била мајка храброст па сам дошао на овај свет...
Имао сам другачији третман од осталих. Док су они били
сви заједно, мени су дали апартман звани Инкубатор... И касније
је било тако: док су остали живели на једном месту и ишли у
једну школу, ја сам вазда мењао час предграђе, село, град...
Током раног детинства нисам схватао шта је тетка Драга
говорила о мом рођењу... Било ми је нелагодно када у сред оне
неартикулисане галаме, на славама родбине, она то викне.
Чинило ми се да онда настаје нека станка, кратак тајац у
опхођењу присутних... Не знам зашто су ми касније моји
најближи говорили да је то божији благослов... Да ли је то било
да ме утеше, охрабре, осоколе за животне недаће... Да ли су
толико религиозни? Некада би нехотично, као објашњење, неко

7