Page 128 - Osmehom na vihorove

би о истом страшљивци хтели да кажу. Додају и они који ти
желе добро и они други, па те почасте свакаквим епитетима
и важи да си учинио шта, а да ниси ни прстом макао... Трач
ради за тебе, о теби, против тебе, расте и обликује се
различитим интересима...

*
Кад неправда победи, многи знају да се побуне, да
покажу, млако, оштро, или чак болно своје незадовољство.
После извесног времена завладају неправедна хијерархија и
из ње проистекла антиправила. Онда се већина, попут оваца,
покорава, олош за то даје каква оправдања, а појединци што
се не мире, страдају, бивају изоловани, неки оду, а ако су
мудри, чекају прави тренутак да нешто промене.
Тако је увек код нас у Србији. Вазда нека неправедна
времена...

*
Дошло је време када нико, не радивши ништа, може
постати неко. Цена тога је да такав од нечега што му се да,
углавном за собом не остави ништа.

*
Ћутање ти скрије незнање, па те заштити као штит и
панцир... Исхитрена реч је као трчање на брисан простор,
где су многе стреле уперене... Када се наоружаш сазнањима
и добијеш преглед ситуације, онда је право време да мудро
збориш. Ћутање је заправо чекање правог тренутка за
беседу. Оно је често исказивање васпитања, или зрелости...
Уосталом, лако се збори много, али да би било мудро, не
треба снага, страст и брзина, него духовна дубина. И добро
ткање није оно које је брзо и неосмишљено, па је тако и са
говором.

127