Page 133 - Osmehom na vihorove

туку и диче славом. Једна од лекција коју сам пропустио у
детињству.

*
У ово време изопачених вредности, појединци који
раде за опште добро бивају понижени и исмејани. Многи
праве отклон одлазећи одавде. Други остају и повлаче се из
јавности. Трећи усамљено пламте као бакље у овој тами,
али их полако гасе, док их не сведу на ниво пламичка...
Ако би у многим главама засветлео бар тај камичак и
нама би засијало...

*
Ако си се кад двоумио шта је добро, а шта лоше,
постави ствари једноставно: добро ствара, а зло разара, ма
како лепо приказивали лепо и једно и друго.

*
Средине кроз које не циркулишу идеје, изуми
промене, капитал, у којима нема напредовања по
друштвеној вертикали за неистомишљенике су као соба која
се не проветрава, вазда устајао исти ваздух.

*
Особа која се ограђује принципима, а то оглашава на
сва звона, показује недостатак искуства. Онај ко их се
придржава ћутке чини тако, јер следи неки свој зацртани
циљ и смисао живљења.

*
Постоје пси који лају, људи који речима уједају, али
прави човек не траћи реч, он је уклесује у туђе мисли,
сећања, размишљања. Он је записује да одзвања кроз нека
будућа времена.

132