Page 136 - Osmehom na vihorove
P. 136

*
                      У тоталитаризму припадници владајућих партија
            имају привилегије, а грађани немају ни људска права. Ми
            немамо тих проблема, код нас је демократија.
                                          *
                      Прошлост је корен, садашњост је стабло, а плод
            будућност. Па ти издвоји нешто без ремећења склада.
                                          *
                      Пита  ме  како  то  да  нисам  постао  велики  писац.  А
            непита шта знам. Да бих био велики, требало бих ваљда да
            живим горе, у нашем велеграду. Ја сам наш овдашњи. Сви
            ме  тапшу  по  рамену,  неки  и  по  леђима...  Све  ми  се  чини
            понекад  да  ће  ми  бубреге  одвалити.  И  још  није  готово,
            можда и порастем, па будем велик.

                                          *
                      Они који су хтели да ме ружно прикажу, увек су
            склањали оно што сам писао, а приписивали ми оно што
            нисам ни помислио.
                                          *
                      У животу постоји само један почетак и један крај,
            остало су само успони и падови. Зато никада не одустајем.

                                          *
                      Када се распоређују дужности, или материјална добра,
            будеш ли веома добар према једној особи, неправедан си за
            све друге. Само изгледа да у нас има много добрих људи,
            који одлучују о нама.

                                          *
                      Рецепт за лечење надмености:
            Ставити  особу  у  ситуације  које  је  прескочила  приликом
            стицања звања, титула и положаја и тражити јој знања која
            су потребна за напред наведено.
                                         135
   131   132   133   134   135   136   137   138   139   140   141