Page 136 - Osmehom na vihorove
P. 136
*
У тоталитаризму припадници владајућих партија
имају привилегије, а грађани немају ни људска права. Ми
немамо тих проблема, код нас је демократија.
*
Прошлост је корен, садашњост је стабло, а плод
будућност. Па ти издвоји нешто без ремећења склада.
*
Пита ме како то да нисам постао велики писац. А
непита шта знам. Да бих био велики, требало бих ваљда да
живим горе, у нашем велеграду. Ја сам наш овдашњи. Сви
ме тапшу по рамену, неки и по леђима... Све ми се чини
понекад да ће ми бубреге одвалити. И још није готово,
можда и порастем, па будем велик.
*
Они који су хтели да ме ружно прикажу, увек су
склањали оно што сам писао, а приписивали ми оно што
нисам ни помислио.
*
У животу постоји само један почетак и један крај,
остало су само успони и падови. Зато никада не одустајем.
*
Када се распоређују дужности, или материјална добра,
будеш ли веома добар према једној особи, неправедан си за
све друге. Само изгледа да у нас има много добрих људи,
који одлучују о нама.
*
Рецепт за лечење надмености:
Ставити особу у ситуације које је прескочила приликом
стицања звања, титула и положаја и тражити јој знања која
су потребна за напред наведено.
135