Page 139 - Osmehom na vihorove
P. 139

*
                      Свака особа микрокосмос, сваки живот једна историја,
            а уметник је као Сунце. Обасја све те светове и утка у њих
            нешто своје топлине.

                                          *
                      За дипломату не постоје затворена врата. Постоје само
            она  која  ће  бити  отворена!  Ко  добром  дипломати  залупи
            врата испред носа, затворио их је себи у будућности.

                                          *
                      Сличних  догађаја  је  било  у  прошлости...  Све  се
            понавља,  реприза  за  репризом,  али  опет  генијалност
            појединаца,  глупост  многих  и  женска  лепота  изнова
            изненађују, а природа очарава...

                                          *
                        Они који ми свакодневно одређују судбину кажу да
            увек добијем превише, а они који верују  у мене питају ме
            зашто сам кажњен
            и планирам ли где да побегнем.

                                          *
                      Дрвље  и  камење  које  сте  бацали  на  снове,  рад  и
            остварења,  мене  су  можда  срушили  у  тренутку,  а  за  неко
            време. На ваше главе падаће веома дуго.

                                          *
                      Ако имаш шта да кажеш, одабери тренутак да ти речи
            буду као ехо и преносе се од човека до човека, од места до
            места, са генерације на генерацију...  Не срљај, јер када се
            здрава мисао не прима, онда се одбије о тврде главе и сручи
            на  беседника  свом  жестином,  својственом  непромишље-
                                         138
   134   135   136   137   138   139   140   141   142   143   144