Page 139 - Osmehom na vihorove
P. 139
*
Свака особа микрокосмос, сваки живот једна историја,
а уметник је као Сунце. Обасја све те светове и утка у њих
нешто своје топлине.
*
За дипломату не постоје затворена врата. Постоје само
она која ће бити отворена! Ко добром дипломати залупи
врата испред носа, затворио их је себи у будућности.
*
Сличних догађаја је било у прошлости... Све се
понавља, реприза за репризом, али опет генијалност
појединаца, глупост многих и женска лепота изнова
изненађују, а природа очарава...
*
Они који ми свакодневно одређују судбину кажу да
увек добијем превише, а они који верују у мене питају ме
зашто сам кажњен
и планирам ли где да побегнем.
*
Дрвље и камење које сте бацали на снове, рад и
остварења, мене су можда срушили у тренутку, а за неко
време. На ваше главе падаће веома дуго.
*
Ако имаш шта да кажеш, одабери тренутак да ти речи
буду као ехо и преносе се од човека до човека, од места до
места, са генерације на генерацију... Не срљај, јер када се
здрава мисао не прима, онда се одбије о тврде главе и сручи
на беседника свом жестином, својственом непромишље-
138