Page 144 - Osmehom na vihorove
P. 144
Уместо поговора
Кренеш да мењаш СВЕТ, а он промени ТЕБЕ
Кренеш да мењаш свет са шорцем и чизмицама у
сред лета и оним ујаковим кожењаком, који нити ти
пристаје по броју, кроју, ни годишњем добу. Занемариш то
и мењаш.
Кад силеџије туку најслабијег у школи ти одабереш
најјачег, па му распалиш шамар да ти утрне рука. Онда те
измлате само тако, да рођена мајка помисли да је дошао
просјак и крене да ти поклони шта, а онда се ужасне како си
успео за један дан да промениш лични опис.
Кад наставници пропитују, не учиш као сва деца из
уџбеника, него узмеш из енциклопедије и пола не схватиш о
чеми се ради, а друга половина није по плану и програму.
Бубалице добију одличне оцене, а на тебе се жале... Кажу
како на историји причаш географију, хемију на физици...
Једино те наставница ликовног хвали. Када те лењост
опхрва и ижврљаш папир и нацрташ неке кронфлице и
небулозе, она се одушеви и стави на огласну таблу, као
најинспиративнији рад недеље, или месеца... Онда ти они
сви опросте знања и незнања и што си рибице из школског
акваријума пустио у Расину (јер рибе треба да живе у
природи).
Опросте ти све и кажу: ,,Уметничка душа...“
143
