Page 147 - Osmehom na vihorove

Спасавајући се унапред од пукотине између жељеног и
оствареног, он посеже за благом иронијом, а бранећи се од
залудног чекања препуног стрепње користи танани хумор, тако
да и само очајање, и сам страх пред временом и неизвесношћу
делују одмерено, ,,уљудно".
Друга тема његовог афоризма (Ово није моје време! Моја
писанија су за сва времена!) је насушна и хитна потреба да се
живи у складу са моралним принципима. Али?
Пета тема-целина (Био једном један лав. Мишеви га
оборили) трећа је опсесивна тема Дарка Михајловића.
Централни је мотив – политика на овим просторима, јер се све у
њој зачиње и око ње плете. Питање: Куда плови овај брод?
Прати ли путању Титаника? Срушили су систем, поделили
власт. Овде као да је сваки афоризам сагоревање у немогућим
настојањима, јер време неумитно тече, а мало светла: Угарак
непрестано тиња, нити се гаси, нити распламсава.
Завршни циклус упућен је Онима што се муче, мучећи ме...
(дуже мисли и поруке) – реч је трајна, коначни судија,
учитељица живота. Уместо мржњом, осмехом на вихорове.
нужно
уз
сарказма,
боцкање
Сатиричност,
уз
дозу
(,,подбодачице"), да се не прекине свест и савест. Тако је и ово
Михајловићево издање повод да кажемо коју реч о културним
приликама у нашем времену. Ново време, време бродолома и
услед ,,уличне дресуре", расипања друштвених и националних
снага. Зима је, около магла и облаци. Али, тмурно небо овог дела
Србије с времена на време разведравају људи попут нашег
аутора, упирући прст у оно што не ваља и указивањем на прави
пут..
У проучавању једног писца трага се за исходиштем,
уношењем у саму личност аутора, а затим и у суштину његових
ликова и фабулирање. Михајловићеви ликови нису из сеоске већ
градске средине, јер се ту врше значајна социјална померања у
новом времену и новотаријама које оно носи – слободно
понашање, тражење, лутање, дрога. Време када деца су ,,наше
највеће благо" па их зато и шаљемо у емиграцију!

Слободан Симоновић

146