Page 146 - Osmehom na vihorove
P. 146

РЕЧИ БЕЗ ОКОВА

                  После  књиге  прича,  афоризама  и  песама  Оловком  на
            вихорове пред нама је књига афоризама Дарка Михајловића, под
            насловом Осмехом на вихорове, други његов искорак у књижевне
            воде.
                      Реч је о надареном ствараоцу који увек стреми напред, и
            поред бројних препрека испред њега и датих ,,јунака".  Реч му је
            бистра, мисао без окова, без брана повременом крику, слободна,
            јер иза ње стоје морални принципи.  Као да жели да каже: Не
            могу више да вичем а да ме не прати одјек.  Највећи  број  његових
            афоризама  су  углавном  кратки,  али  тешки  од  мисли  и  богати
            сликама  у  малом  простору  језика.  Стрепња  у  њима  подмукло
            откуцава исход животне стварности. Сажетост им омогућава
            брзо  памћење  и  брзо  преношење.  Изворност  Михајловићевих
            афоризама,  оштроумност,  духовитост  и  отвореност  су  знаци
            њиховог  распознавања.  Аутор  се  у  својим  казивањима  стилски
            користи  фигурама  –  антитезом,  паралелизмом,  парадоксом,
            хиперболом и сл.
                      Афоризам Дарка Михајловића чешће је садржајно збијен и
            мисаоно  густ,  а  доноси  неку  општеважећу,  дубоку  мисао,
            досетку,  мудрост,  правило  или  искуство  живљења  у  текућем
            времену; изнијансираност мисли, духовит израз и оштроумност.
            Ови  афоризми  подручје  су  етике  и  морала,  иако  су  у  основи
            субјективне природе. Писан је без обавезне риме, али веран свом
            унутарњем ритму.   Актуелан  је,  јер  аутор  непрестано  прати
            текућу  стварност  и  указује  на  све  што  излази  из  моралних
            принципа и аутор нуди одговарајућу медицину за оздрављење.
                      Да би се читалац лакше оријентисао књига је подељена у
            дванаест  тематских  целина.  У  првој  (Прва  ствар  коју  треба
            урадити), сусрет је аутора са круцијалним питањима, о животу
            уопште,  узвишеним  темама  каква  је  Судбина,  шта  је  живот.
            Аутор се са страхом пита да ли ће се збити оно што жели и
            очекује,  пошто  своје  ,,јунаке"  изводи  на  осветљену  сцену.
                                         145
   141   142   143   144   145   146   147   148   149   150   151