Page 135 - Osmehom na vihorove

То је као када би путник што пређе хиљаду миља,
расправљао са неким ко није ни кренууо.

*
Свакога дана ми кажу како неки политичар прича
неповезано, да није школован, или да није препаметан
каквим се приказује. Не ради политичар памет да стекне,
него моћ.
*
Ако знају твоје способности, или те прецене,
спутаваће те.
Ако те потцене, остаје ти пуно слободе за рад, али
непрестана непријатност...
*
Да сам ја неко, једнако бих се борио да променим
нешто, али би исте особе настојале да будем нико. Када
дођете до одређених сазнања, пре већине, и ако покушате
да их пренесете, још ако покажете одушевљење, гледаће вас
као чудака. Када остали сазнају што сте ви много пре, бива
вам досадно, већ виђено.

*
Да сам нарастао према мери коју ми други одређују,
био бих величине камичка. Овако моја дела обасјавају
делом професију, а мисли хиљаде читалаца.

*
Живимо у мраку. Неки не виде о чему треба писати,
други не примећују да треба шта прочитати, а они који
успеју да опишу шта се у тмини догађа ,,случајно“ се
саплету о сопствену оловку.

134