ROĐENJE,
ZAPLET ZA PRIČU ZVANU ŽIVOT
Uvek sam se borio da živim punim plućima, ali je gos`n Život čudan, čas šamara, raj meni, čas nagradi samo on zna zašto.
Sve je počelo davno kada je majka bila bremenita i kada su joj doktori govorili: ,,Žao mi je ženo, ali to je tumor...”.
Stvar se dodatno iskomplikovala kada je trebala da dobije bebu, zamislite pogrešili lekari. Bog je rekao drugačije, a ja ni kriv ni dužan krenuo na ovaj svet. Moji roditelji su tada bili dalje od grada, u majčinom rodnom selu, jer očeva porodica beše prevelika i sinovi su morali da odu gde da žive.
Majka je dobila trudove,... trebalo je ići u bolnicu... Put je bio zavejan, pa su krenuli pešice. Bila je to šetnja koja je ličila na kondicione pripreme najboljih skijaša. Moja majka je bila majka hrabrost pa sam došao na ovaj svet...
Imao sam drugačiji tretman od ostalih. Dok su oni bili svi zajedno, meni su dali apartman zvani Inkubator... I kasnije je bilo tako: dok su ostali živeli na jednom mestu i išli u jednu školu, ja sam vazda menjao čas predgrađe, selo, grad...
Tokom ranog detinstva nisam shvatao šta je tetka Draga govorila o mom rođenju... Bilo mi je nelagodno kada u sred one neartikulisane galame, na slavama rodbine, ona to vikne. Činilo mi se da onda nastaje neka stanka, kratak tajac u ophođenju prisutnih... Ne znam zašto su mi kasnije moji najbliži govorili da je to božiji blagoslov... Da li je to bilo da me uteše, ohrabre, osokole za životne nedaće... Da li su toliko religiozni? Nekada bi nehotično, kao objašnjenje, neko pomenuo da su se po majčinoj rodnoj liniji dve generacije rađala ženska deca, a da sam ja prvo muško...
I na drugoj, očevoj strani, bilo je dosta dogodovština povodom mog rođenja. Dedi, Žarku, su rekli da mu se rodio unuk i da će dobiti ime po njemu. Starina je odjurio do prve kafane i strašno se nalio. Dok je on ispijanjem radio na tome da izazove nestašicu alkoholnih pića na lokalnom nivou, mangupi su mu ukrali bicikl... Кada se otreznio rekli su mu da će se unuk zvati Darko, a ne Žarko. ,,Nema veze” rekao je starac... ,,Biće to veliki čovek”… Ne znam da li sam ostvario ono što je deda predvideo, ali radim na tome svaki dan… Borim se da budem veći od sva-kodnevnih situacija i sebe samog (.…).